Srpski književni glasnik

ЗА ИКОНОМ. 957

— А ја мислим -— одговори Иван Савин, — да не може бити да ми пропаднемо. Ти сам размисли, драговићу: прво и прво исралиште је после тога укинуто, а после на том месту одслужено је молепство с иконом и подигнута. црквица...

— Та шта игралиште!“ Као да је ствар у игралишту — упаде у реч расколник, -— завоњало је наше место пред Господом, као Содом!..

Иван Савин сасвим скиде котао с ватре, окуси кашу и рече другом бекетчику:

—— Готово је. чича-Сплантије, само нека се хладне малко. -_ За тим се окрете'расколнику говорећи: То ти, брајко. на памет говориш. То се не зна. Истина, ми смо грешни, али уздамо се да нас Бог неће због других казнити. И зар се ми калуђерима молимо7 Владичици се ми молимо, ето коме... Па н за вас је такође јављало се знамење... |

— Мало шта! — натмурено изговори расколник, па устаде. — Бреме је да прежемо.

Беличасти сељак, који“ је седео у таљигама и пажљиво пратпо цео разговор, приђе ватри и, дрпајући се по трбуху, лукаво намигну пут расколника и рече: |

— Није им право... Чим је пала речо њима, онда немају кад, време је да прежу.. ~

За тим, постојав неколико егкунада, он се опет осмехну и проговори:

— А, знаш, код нас се још нгкаква нова вера јавила. Астрицка, аустријека, — како ли је вабе. Спремају се да капелу граде...

— Какво рече да има знамење за њих -- упита Аидреја Ивановић Савина.

Па да видиш није баш мало. Овуда тумара једно њихово поманитало момче. Није давио како је цело село запалио, а пре тога некако се у наш манастир. увукао и у невреме почго звоанити.. Сав је народ попла"ито. Шросто, то је момче обичан манит човек. А ево за што је поманитао, То је био најначитанији међу њима MH Ha њиховим мо-