Srpski književni glasnik

258 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

литвама читао место попа. «Тако, вели, једанпут — OH то сам прича кад мало дође к себи — много сам читао, тумачио на памет, по претима о божанству судио..." Уморим се. Изађем, вели, пред кућу и станем на ветру да се разладим мало. А била је ноћ. На небу се сијају звезде и месец греје, — види се као у по дана. На једанпут нешто закрешта над планином. Обазрем се, кад оно поврх шуме лети-змај, велики змај, п све ватру еппа и крешти као крешталица.. Нисам се ни обазрео како ваља, а он беше већ пола неба заклонио, па лети право на наше село, те преда ме разјапљене чељусти...» У кући чекали, чекали, па се момак не враћа. Изађу и нађу га где лежи као пласт, као да је мртав. Отада је и померио памећу. Када ни дође к себи, не траје Дуго...

— Галактпоновићу, спавате ли7 — упита ме Андреја Ивановић.

— Не, Андреја Ивановићу, не спавам.

— Слушате лиг. |

— Слушам.

OH заћута, види се, очекивао је да ћу још штогод рећи (замишљао сам тада његово намрштено чело и сасређен. поглед), а по том рече:

— Чудна ствар, одиста! Ето, колико година ми у вароши. живимо, па никаквих чуда не виђамо. А код вас куд се год окренете, све сама чудеса... Или ће бити да сте ви прости. сувише...

— Ах, драги! — рече Иван Савин. — Зар се варошанин може упоређивати са сељакомг.. Кво, ти си, да речемо, чизмар. Куппо сп еспап, сашпо чизме, носаш. их господину. пли, да кажемо, трговцу. Он одмах загледа: израда лепа, еспап дојар, твој рад зна п пига те за цену. Ти, па пример, тражиш пет рубаља, а он даје четири. А и један и други врло добро знате да се такве чизме продају ва четири и по рубља. Рецимо, дође ти нека потреба: ти одмах у њега иштеш. Говорим ли право“

~ Имају расколи.ци нарочито тумачење о ззачењу прстију, савијених за. благослов.