Srpski književni glasnik

ЈЗАИКОНОМ. 250

— Дед, дед!.. само да видим на шта ће то изаћиг

— A Ha TO, значи, што ти живиш по својој вољи и мораш попуштати муштерији. А сељак... он је цео целцат у божјој руци. Ево, сад је жестоко приплануло, а иза планине се, ено тамо, већ помаља облак. Тебе се то ништа не тиче, може само покиенути. А сељак — он већ мисли шта ли ће Бог е оним облаком. Ево сад, за жито је киша душу дала и ми морамо хвалити Бога. По некад бива: жито набрекло, а замирише на хладноћу, навуче се мрк облак. Ту сад сељак мора се обраћати Владичици, икону носити, молити се да одврати град! А она, ако може још трпети наше грехе, заклони нас и облак обиђе, а ако пе може, ми морамо гладовати. 'Гако је то..

— Па видите ли какву заштиту од иконе“

— И-и, како да не видимог7 Очигледно видимо. Давно није било, пре три-чгтири године, појави се црв на жигу,.. Нигде га: не беше само у нас... на ражи, на просу, па чак u Ha лану. Мали је, црн, чупав, очију сјајних, а кад га подражиш. сламком, он скаче као, како да вам кажем, змијић. Опасан црв!.. Пошао ја с малишаном синовцем

на њиву да видимо. Ударим путем по класу и — хоћеш ли веровати — као киша посу се тај црв. Ми видимо да је та напаст послата, и друге није — мора се икона но-

сити. Понесемо је и прођоемо с литијом, одмах Ce надпесе облак -— велики облак — и киша. пљусну уз ветар п севање. Шта миелпте: кад емо сутра дан отишли на њиве — нигде ни једнога црва!...

— А бива ли да болеснике. исцељује“.

-— Пре је бивало доста. Сад се нешто не чује. У књигама има записано... о морији и боницима..

— А ми емо имали. чудо икону — умеша се беличасти сељак — и, знаш, скоро. У нашој вароши живела. је једна. трговкиња. и имала болесну кћер. Још у тринаестој години она се сквргла, ноге се узеле, расти престала. Непрестано је у кревету седела и изгледала сасвим као дете. и ако јој је била седамнаеста година. Много су се молили, колико икона. нису. имала, па никакве вајде.. Почајевска