Srpski književni glasnik

260 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

ни та није помогла... Једанпут се тој девојци присни старац: <«Отиди. вели, ти. јадна девојко, Николи v Н-ско село». Оне се и дигну, Пошта мислите: метнули. девојку на земљу и, чим су донели икону, она је почела по малко да. устаје. Доцније је сама говорила: «Кад еу понели икону. као да ме је ветар смануо с главе на ниже»; — значи нечиста. је сила изашла, Отад се девојка псеправила. потпуно и тако пролепшала!... Кад је после три године дошла

у пето село, свештеник је није могао познати. «Где је, пита, болееница% — «Па ја сам та», одговара му. И

за доброг се човека. удала! Има свој дућан у вароши, а и капитал добар... 'Гако емо ти чудо ми, браћо, пмали! заврши. беличасти и погледа. нас задовољно. Разуме се, бива, — рече Иван Савин. Галактионовићу! — зовну ме Андреја Ивановић. Чусте ли овог = Чух, — Шта мнелите, може ли то бити 7 Ја мислим да он не лаже.

-— ЈЕ, није туда: не лаже!.. Због чега да лаже За то се не плаћа, Него кажите ви мен каква је то силаг Рецимо: колери је већ време да престане, јер вечито не може ни трајати. У то време баш доносе икону. Колере нестало, значи — чудо! И лепо! Исто бива и с кипом: ветар натера облак. А кад девојку, која је у квргама три године, на једаред пеправи п разграна је... шта је тог

Дера, Андреја Пвановићу..

Андреја Ивановић опет ућута у очекивању.

Вера, велите BM?... 'Гамац то је. Е-ех, господа, господа...

ПГ Андреја. Ивановиљ. незадовољан одману руком

NIV.

Duo Je врло нерасположен, али, иако пије сваки пут било“ лако запазити узроке променама. у његовом. доста "чудноватом душевном стању, чини“ ми се да сам га овог пута разумео, Причање Ивана Савина, његов одмерен глас,