Srpski književni glasnik

ЗА ИКОНОМ. 263

— Боже! — зачудих се ја. — Андреја Ивановић, зар опет.

— Заседу су ми направили. Јемељка, подлац, MOJU говорио их. Па се и овај прикан умешао.

— Па зар смо ми то — стидљиво се правда сељак — од своје воље7 За људима... Како људи, тако и ми... Казују: да си ти, драги, велик насртљивац...

— A јеси ли ти видео, како сам насртаог — упшта Андреја Ивановић злобно.

— На што лагати, драги, видео“ нисам... Потпио сам био...

— Погледајте овај народ: самп се налижу, па после друге 'млаве.. Нација, нема се шта рећи! — на једаред лупт он у патрпотском једу. |

— Шта смо ми криви Ми емо, збиља, били пијани — покорно“ одговара. сељак, — Ha празнику били, код сродника. E. и... понапили се, то је петина... То није ништа страшно, јер ми се понашамо мирно... епавамо. А за тебе веле, да на преноћииту ниси ником мира давао... Menu најпосле од. тога ништа, али се жене жале: тако, веле, сву драгу ноћ котрљао се по колеби као јеж...

Пи! — пљуну Андреја Ивановић, и, не говорећи више. ни речи, обеси торбу и пође путем.

Ја га стигох и пођоемо заједно ћутке. Андреја Ивановић изгледао је једак и тужан. Глас, који се о њему изненадно пронео, лако је могао допрети до Матроне Степановне, п то. га је бацало у бригу. Исход енвушког боја, о којем није волео да говори, вади се да му је JoOmi увећавао јед. Најпосле. облаци. притискоше већи. део неба n mpehaxy пљуском, а до села беше јопг далеко.

Никад више нећу поћи! — рече јетко Андреја Ивановић. ——. Немојте му звати! Само се човек греши е овим народом... За тим додаде меланхолично: А

пред добрим човеком ја сам испао права варалица.

О ком TO говорите упитах.

О ком“ ~ зна се, о Ивану Спиридоновићу, о муштерији. Чизмама је таман данас рок... Можда једнако изгледа..