Srpski književni glasnik

264. СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

— Откад он то постаде у вашим очима добар човек Зар се нпсте тако рећи јуче љутили на њега 2

-- Љутио!.. Ви говорите којешта: шта вреди што се љутимо! И сељак се три године на цара љутио, па овај ништа. није знао. Тако пи ми. А што се тиче Ивана Спиридоновића, ја сам дужан сматрати га за евојега добротвора Кад год хоћу: рубаљ пли два да без речи. Наравно да после у цени попритегне...

— Ето, видите! |

-— Нема се шта ту видети. Да нашу сорту не попрптегну, ми бисмо п Бога заборавили... Је ли: имам ли модрица по образима

Пажљиво разгледах MeroBe образе и умирих га одговором „ i !

— И wa. TOM BaM хвала! Фамилпјарном човеку TO

je mHajrpbe — доктринално објасни он. — Фамилијарна човека. пспребијај мотком, али лице ни претом не дарни. —-. Море...

= Шта, море7 Таман ви разумете...

Паде ми на памет Матропа Степановна, те не хтех да му противречим. Сем тога се и сам Андреја Ивановић, под притиском околности и спремајући. се да на ново завуче врат у «јарам», сасвим изменио. Спрам мене. је постао џандрљив пи једак, о «нацији» говори се презрењем, но зато O трговцима и муштеријама говори. меланхолично пе поштовањем. Онога пламеног демократизма, који га беше обузео првих дана, као да није ни било.

Ја сам то донекле приписивао скорој олуји.

Облаци притпскоше небо и све се више згупћаваху и туштаху изнад њива на којима се побелела и епарушена жита лелујају и до земље савијају. Спрам мрачне полеђине тих облака видело се неколико откинутих прандуса магле, протканих блеском опала, где некуда језиво хитају исто као заостали коњаници којн измичу дуж фронта нападачева. Грмљавина се разлеже јаче и љуће, а кад пи кад и муња се џилиташе као змија и браздаше облаке набрекле пљуском. ;