Srpski književni glasnik

УЧЕЖЊА. 265

Пут је изгледао пуст. На брдашку. стигоемо п престигоемо једног Јеврејина — војника, оног што сретоемо првог дана. Он се пусти у причање, како је изгубио мараму, па се морао вратити за читавих десет километара натраг да је тражи. После како је пролевао крв за веру и дивно ударао у бубањ.. Све је то било некад, у далекој прошлости, а сад је он и глух, и сепромах, и несрећан... Глас његов одјекивао је у набреклом ваздуху некако сувопарно и монотоно. Опазив, међутим, да му не поклањамо пажње, а сем тога, п ако TOX, кад чу силну Трмљавину, он поткупи скуте сурог шињела, па зажди путем.

Раж се савијала и лелујала на њи“ ама, пума, која се црнела пред нама, расплину се и штичезе, пољем шуштећи хитали су нам у сусрет млазеви пљуска, колебајући се и везујући пебо са земљом...

— Таман празник, нема се шта рећи! — проговори Андреја Ивановић, бацив поглед угашене наде на просто притиснут. кишом и увијен маглом...

За тим брзо стрпа у торбицу нову качкету, и у том прве капље гапљешташе. по друмској праптини.

(С_руског. превео Х.) ЛАДИМИР. КОРОЉЕНКО.

PIG JOJ ID) AN,

Небеса празна... Немо вече слази,

Негде у алеји задњи зрачак блиста. Мраморна. Бенера сама је на стази. Гола и 'етидна. без емоквова листа.

Лече ће јој тихо да окупа тело У мирису руже и у чистој роси: Месечина. златом да позлати. чело, И поноћно иње да проепе по коси.