Srpski književni glasnik

96 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

јадно створење никад није чуло ни најмању благу реч, да не познаје ни један од оних нежних осећаја које жена изазива, и да може једнога дана отићи Богу на истину невинија но што је била и сама девица Марија, покашто би Гранде, обузет сажаљењем, гледајући је, рекао: <Сирота наша Нанона!». На његов узвик стара га је девојка увек погледала неким нарочитим погледом. Поменуте речи, понављане с времена на време, створиле су одавна ланац трајнога. пријатељства, коме је свако ново саучешће додавало по један беочуг. Ово сажаљење у срцу Грандеовом, примано тако пекрено и благодарно од ове старе девојке, имало је у себи нечега ужаснога. Ово језовито сажаљење једнога тврдице било је међутим за Нанону врхунац среће. Зар нећемо и ми сви рећи: «Спрота Нанона!» Бог ће познати своје анђеле Ho изразу њиховога гласа и њихове тајанствене туге. — У Сомиру је било много кућа у којима се се млађима боље поступало, али господари тих кућа нису при свем том имали никаква задовољства. од својих млађих. Отуда ова друга реч: «Шта то раде Грандеови с њиховом Великом Наноном, те им је тако оданаг7 Она би за њих и у ватру и у воду!» Њена кујна, чији су прозори са решеткама гледали у двориште, била је увек у реду, чиста, светла, хладна, права кујна човека тврдице у којој ништа није смело да пропадне. Кад опере судове, покупи остатке од јела, угаси ватру, Нанона је остављала кујну, коју је од дворнице раздвајао један ходник, и долазила својој гоепођи да преде кудељу. Једна једина свећа била је довољна. овој породици за једно вече. Слушкиња. је спавала у дну поменутога. ходника, у једноме ћумезу у који је светлост долазила кроз један прозорчић. Њено челично здравље допуштало јој је да без рђавих последица станује у овој врсти јаме, из које је могла чути и најмањи шум у мртвој тишини која је дан и ноћ владала у овој кући. Морала је, као пас чувар, да спава само с једним увом и да се одмара полу будна.

Опис осталих делова ове куће биће у вези ca до-