Srpski književni glasnik

98 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

њена фамилија или фамилија њенога мужа даје јој кесу у којој се налазе, према имовноме стању, дванаест, или дванаест дванаестина, или дванаест стотина комада сребрног или златног новца. И најсиромашнија. чобанка неће се удати без свога дванаеска, па ма био сав из бакарног новца. Још и сада се говори у Исудету о не знам каквом дванаеску који је добила нека богата наследница, и који се састојао из сто четрдесет и четири португалска златника. Папа Клемент УП, стриц Катарине Медичијеве, дао је својој синовици, кад се удавала за Хенриха П, дванаестак од античких златника од врло велике вредности,

За време вечере, врло расположен што му је Евгенија лепша у новој хаљини, отац беше узвикнуо:

— Пошто је данас Евгенијин дан, де да наложимо ватру! то ће да слути на добро.

— Госпођица ће се зацело удати ове године, рече Велика. Нанона, односећи остатке једне гуске, тог качарског фазана.

— Ја не знам ко би њој, у Сомиру, могао бити прилика, одговори госпођа Гранде гледајући плашљиво у свога мужа, што је, кад се имају на уму њене године, сведочило о потпуном брачном ропству, у којем је ова јадна жена живела.

Гранде погледа своју кћер и весело рече:

— Данас је детету двадесет и три године; скоро ћемо се морати побринути о њој.

Евгенија и њена мати погледаше се и разумедоше се.

Госпођа Гранде беше жена сува и слаба, жута као лимун, скучена, спора; једна од оних жена које Kao да су створене да се с њима рђаво поступа. Имала је крупне кости, велики нос, велико чело, велике очи и, на први поглед, нешто мало сличности с прозуквалим воћем, у коме нема више ни сласти ни сока. Зуби јој беху црни и ретки, уста окружена борама, а доња вилица шиљата и подигнута. у вис. То беше красна жена, права кћи Бертелијерова. Опат Кришо умео је наћи неколико прилика да јој каже да није ружна, и она је то веровала. Њена