Srpski književni glasnik

100 Српски Књижевни Гласник.

— А жели ли мајка штогодг

— Драги мој, одговарала. је госпођа. Гранде свесна свога материнскога. достојанства, то ћемо видети доцније.

Узалуд беше све то благородство! Гранде је мислио да је врло племенит према својој жени. Зар филозофи који наилазе на Наноне, госпође Гранде, Евгеније, не могу се правом рећи да је иронија основни карактер Провиђења

После ове вечере, на којој се, први пут дотле, повела реч о Евгенијиној удаји, Нанона оде у собу господина Грандеа по боцу ракије од црне рибизле, и силазећи низ степенице у мало не паде.

— Лудо, рече јој господар, зар и теби да се деси, као и осталима, да паднеш 7

— Па то због оног басамка, господине, на вашим степеницама, што се клати.

— Право каже Нанона, рече госпођа Гранде. Одавно си требао да га оправиш. Јуче Евгенија умало није уганула. ногу због њега.

— На, рече Гранде Нанони видећи да је сасвим пребледела; пошто је данас КЕвгенијин рођендан, и зато што у мало ниси пала, попиј чашицу ракије да се повратиш.

— Бога ми, и заслужила сам је, рече Нанона. Други би на моме месту разбио стакло; али ја бих пре разбила. лакат да стакло одржим у висини.

— Спрота наша. Нанона! рече Гранде сипајући јој ракију.

— Да се ниси убила рече јој Евгенија гледајући је са саучешћем.

Па нисам, задржала сам се.

— M, пошто је данас Евгенијин рођендан, оправићу степенице... Го је оно што ви не умете да станете онде где треба, поред зида, где се басамак још држи.

Гранде узе свећу, остави жену, кћер. и слушкињу једино при светлости од огњишта. са кога је лизао јак пламен, и оде у оџаклију по даске, ексере и алат.

Хоћете ли да вам помогнем довикну му Нанона, кад га је чула да куца на степеницама,