Srpski književni glasnik

102 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

— Гледај ти ње како расте! Сваке године дванаест месеца.

Оетавивши свећу пред сахат, Гранде, који није никад. напуштао неку шалу, но је несносно понављао кад му се чинила смешна, рече:

— Пошто је данас Евгенијин рођен дан, запалимо велике свећњаке! |

Он брижљиво скиде кракове са свећњака, метну на сваки стуб по једну капалицу, узе из Нанониних руку нову свећу, чији крај беше увијен хартијом, метну је у отвор, утврди је, запали, и седе поред своје жене, гледајући наизменце своје пријатеље, своју кћер, и оба свећњака.

Опат Кришо, човек омален, дежмекаст, пуначак, с риђом и глатко сачешљаном власуљом, лица као у маторе коцкарке, испружи своје ноге топло обувене у дебелу обућу са сребрним копчама п рече:

— А Грасенови нису дошли 7

— Нису још, рече Гранде.

— Али ће доћи7 упита стари бележник, крпвећи своје богињаво лице, пуно рупа као гењача.

— Мислим да хоће, одговори госпођа Гранде.

— Јесте ли готови се бербом7 упита Грандеа председник од Бонфона

— Сасвим готов, рече му стари виноградар, и устаде да прохода. горе доле по дворници, исправљајући се п надимајући охоло као што охоле беху и. његове речи: сасвим готов!

Ходајући тако, он угледа, кроз врата од ходника која воде у кујну, Велику Нанону где седи крај ватре и при свећи се спрема да преде, да не би седела с гостима.

– Нанпона, рече он изишавши у ходник, одмах да си угасила ватру и свећу, па да си дошла да седиш с нама. Хм! у дворници има ваљда довољно места за све нас.

Али, господине, имаћете отмених гостију. А зар ти не вредипт колико M OHM? M они су Адамова. порекла. баш као и ти. Гранде се врати председнику и рече му: Јесте ли продали своје вино