Srpski književni glasnik

БАЛЗАК. 111

и најснажнијих његових тела. Он се није одмах и сам од себе претварао у своје личности; он се постепено мењао у њих; понекипут је остајао на путу, и под личношћу ћете онда видети самог Балзака Алп, најчешће, он. је излазио из себе сама и претварао се у своје личности. Његов бесомучни рад све је савлађивао; уметник, који је био притиснут научником, извукао се испод њега. Устајући у поноћи, седећи по дванаест часова без прекида, затварајући се у собу по два месеца, губећи свест о спољним предметима. до тог степена да у шетњи није познавао улице, он се опијао својим делима, он је њима испуњавао своју машту, он је живео међу својим личностима, он их је гледао око себе, он се кретао међу њима; оне су радиле и трпеле у њему, тако стварне, тако моћне, да се од сада почињу развијати саме по себи, с независношћу и строгом нужношћу живих створења. Пошто се будио из свога сна, он је у њему у пола остајао. Он верује у догађаје које прича. Он својим пријатељима казује новости о свом измишљеном свету као што их други људи казују о правом. «Знате ли коју узима Феликс де Ванденес“ Узима једну госпођицу Гранвилову. То је одлична прилика; Гранвилови су богати, и ако су тако много потрошили на. госпођицу де Белфељ»!. Овакву машту треба да има човек који хоће да ствара душе. Измишљене личности рађају се, постоје, и делају увек под истим условима под којим и жива створења. Оне се рађају из систематског нагомилања врло великог броја мисли, као што се жива створења рађају из систематског ~ нагомилања узрока. Оне постоје благодарећи једновременом присуству и самониклој концентрацији мисли, као што жива створења постоје благодарећи једновременом утицају и природној концентрацији узрока. Оне делају под независним и несвесним импулсом главних мисли, као што жива створења делају под самони-

! Једног дана, Жил Сандо, вративши се с пута, причао је Балзаку о својој болесној сестри; Балзак га је слушао неко време, па му онда рече: «Све је то лепо и красно, драги мој, али вратимо се на стварност; да говоримо мало о Евгенији Гранде».