Srpski književni glasnik

119 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

клим и личним утицајем основних узрока. Личности се онда издвајају од уметника, намећу му се, воде га; живост, силина привиђења једини је извор истини. Ја држим да је та врста духа прва међу свима осталим... Ви сте видели троме гусенице, се њиховим многим ногама и неуморним зубима, како заспе и полако мењају свој облик у густој мрежи коју су за себе исплеле; из ње се трудно развије тром лептир, спутан и храњен кончићима. његове чаурице, докле га његова дивна и огромна крила не понесу у небеске висине. Тако је и с Балзаком: и њега подржава и чини тромим груба снага његова темперамента, нагомилање његове учености; његов се геније извије тек после трајних напора, после сваковресних застоја, с очитим недостацима, благодарећи силном прегнућу и триумфу његове воље.

Ш.

Балзаков етил.

Ако Балзака дате у руке човеку од укуса који зна добро француски и који се васпитао на нашим класичним писцима, ви ћете присуствовати овој малој комедијици:

Он пре свега с неком малом бојажњу узима у руке и претура ових шеснаест дебелих књига. Колико ту ствари има да се прочита! и то нових! Ови модерни писци. сувише пишу. Већ се Лабријер, међутим, жалио на. то како је пре њега. све речено; шта је то овај нови могао да пронађе, те има тако много да прича 7

Најзад се ипак реши, па опрезно, огледа ради, прелиста неколико страна; у том падне на ову реченицу: « Најдивнија матерпалност оставила. је своје отиске у све фламанске навике».

Он разрогачи очи, јер дотле није никад видео отиске овог необичног створења, материалности. Размисли се мало, па онда у себи преведе то што је прочитао; то по свој прилици значи: «Фламанци, у свим својим навикама, показују врло развијено осећање за удобност».

Мало поплашен, он отвори другу књигу и прочита: