Srpski književni glasnik

126 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Џринцип еволуције као принцип није творевина прошлог века; прошли је век само проширио његов обим на све области емпиричних феномена. У осамнаестом веку Кант и Лаплас применили су принцип еволуције на домен космичних тела и показали како се данашње хармоничко и равнотежно стање васионе и сунчаног система да разумети само као резултат постепеног развитка из првобитног нехармоничног и хаотичног стања космичне материје. У прошлом веку применио је исти принцип на Геологију Лајел, на Биологију Дарвин, на Социјологију и духовне науке у ужем смислу Хегел. Напослетку цео је принцип у целини покушао Спенсер да примени и проведе кроз све области емпиричког света и у исто време да да једну општу формулу тога принципа. Први који је покушао, да принцип еволуције истави као спшти метафизички принцип, не долазећи при томе у опреку с природном науком, био је Хартман, који је у том погледу извео до краја оно што је Хегел започео. Поред свих ових радова на принципу. еволуције, и од стране научника под стране позитивиста. и метафизичара, принцип. еволуције још није тачно формулисан нити у ошитој формули. својој нити п у примени његовој на поједине области, тако да новом веку у том погледу остаје још много да уради. Поред свега тога, принцип еволуције остаје творевина ХТХ-ог века.

Принцип Метагеометрије у сваком погледу чиста. је творевина. Х1Х-ог века. Геометрија Квклидова владала. је у Математици све до прве половине прошлог века и никоме није ни пало на ум, да доведе у сумњу њене тако евидентне истине, Да је само раван простор могућ и да је могућ само простор од три димензије, то је изгледало свима математичарима до тада као ствар евидентна и апеолутно несумњива. Несумњивост је била толика, да су и највећи противници рационалног сазнања на другим пољима. људског сазнања били уверени у априорну IMYжност оеновних геометријских пстина, да чак ни такав један скептик као што Je био Јум није смео ударити Ha евидентност њихову, и да је Кант основао своју

———