Srpski književni glasnik

О) ЕнтРОПИЈИ ВАСИОНЕ. 197

делу тако комплицирану и тако нетачну Теорију Сазнања једино на овој апсолутној извесности њиховој. Лобачевски, Гаус, Риман, Хелмхолц и др. показали су могућност замисли и других простора различних од Евклидовог: простора позитивне и негативне кривине, простора константне п вариабилне кривине и простора чији је број димензија већи од три. Овим проналаском ставља се у питање не априорна важност Евклидове Геометрије у опште, већ само њена једина и искључива важност, и у исто добап то је оно што са опште философског гледишта истиче овај проналазак на тако видно место, — и емпирична важност њена. Ако је могуће замислити просторе различне кривине и различног броја димензија, ко нам јамчи, да је овај наш реалан простор доиста раван простор (кривине=0) са три димензије, или, ако он то п јесте, ко нам јамчи да он није део каквог простора од већег броја димензија или да поред њега не постоје простори друкчије геометријске структуре. У томе лежи метафизичка важност Метагеометрије, п то је оно што овај научни проналазак чини тако великим. Јер које је сазнање — говорећи. у принципу, апетрахујући од тога, да ли је то сазнање и могућеважније од сазнања основних, примордијалних принципа бића Отуда је сасвим појмљиво, што величину научних проналазака. теоријских ваља ценити по њиховој важности за ошпте гледиште на свет, и у овом погледу долази Метагеометрија на једно од првих места. У најновије доба опазило се сасма тачно, да проблем Метагеометрије стоји у тесној вези с проблемом бескрајних количина, јер је Метагеометрија конзеквентно извођење принципа бескрајности. Неодређеност коју. метагеометријски појмови уводе у наше испитивање реалних особина објеката чини, те се сама. Метагеометрија мора учинити проблемом, па како је она, као што рекосмо, само логична конзенвенција принципа Више Математике. то и Виша. Математика. постаје проблем. И тако принцип Метагеометрије учиниће, као што се то већ у неколико и опажа, да се представници најегзактније науке опет. поново у нужди обрате оној старој мајци свију наука, фи-