Srpski književni glasnik

140 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

својом лепотом слична онима што су испеване имитацијом народним песмама. Она је баш с тога и лепа што има донекле те сличности с народном поезијом. (Остале су источњачке песме слабе, и у маси туђих речи не види се осећање песниково, или, што је тачније рећи, у њима и нема правог осећања; оне су оквир без слике. Јова Илић није срећан кад се удаљи од пародних мотива, осећања и облика. Он је тада слаб и нејак као Самсон кад му се одсече перчин или Аладин кад му се одузме чаробни жижак.

У Илића подражавање народној поезији не долази толико са слабости песничке снаге, колико са сувишка љубави према народним песмама. И на много јаче песнике ова. је поезија имала силна утицаја, само јој они нису тако подлегли, Јакшић је њом подстакнут, Змај одушевљен, Илић готово опијен. Кад јој Змај дословно подражава, он то чини намерно, из каприса; Илић несвесно, из неодољивости. Они су је обојица волели, али Змај је умео да њом господари, док је Илићем она господарила.

ж Илић има неколико дидактичких и патриотских песама, и једну групу се митолошким елементом или историјским мотивима. Оне су му слабе, јер нису долазиле као излив осећања, него као ресултат неког песничког обичаја. Тако је певао Мушицки, тако Сима, тако донекле и Његош, тако Стерија. И Илић је певао у том прелазном добу, али није имао Бранкове одлучности да раскине са старим правцем. Њему се чинило да треба платити свој дуг и том правцу, и платио га. је више но поштено, али с оним непријатним изгледом, са каквим се у опште плаћају сви дугови. Те његове песме вреди поменути са историјског гледишта; естетичка им је вредност врло сумњива. + Не треба заборавити неколико песама у којима су описи веома. лепи. Бећ и у спеву «Пастири», којој је ми-

—