Srpski književni glasnik

Јован Илић. 141

сао узета из народне песме « Шупчкиња Мара. (и у њој се помиње брег Малован), има красних описа. Нарочито су лепи почеци !, 1Ш, У, УПи УШ песме. У песми «Ноћ», једној врло лепој поетској слици, песник описује одлазак ноћи:

Виле смјерно језде, на сусрет јој хите, Да јој бисер — зв'језде по њедрима ките. Славуј у сну, мио, шапуће и збори,

А поточић тијо, жубори, жубори!

У надземном сјају св'јетла кола плове, Небесном је рају глас анђела зове.

О, не хита, мила! стани, не заходи! На бисерџа крила сна ми не одводи.

Тако је исто изразит, јак опис ноћи у песми «Сова».

Поноћ... глуво доба, свуд тишина н'јема... Кано да се свијет у гроб вечни спрема! Све изумре живо, небо с' тамом мути Сном природа ц'јела успавана ћути,

Блијед мјесец само кад и кад се јавне,

Па и он нам зађе за облаке тамне!

Нигдје зв'језда јасних, нигдје зрачак пусти Горе, луке цвјетне мрак обузе густи...

~

У Илићевим песмама нема идеја, као што их нема ни народна поезија, као што их нема готово ни један песник наш сем Његоша и Змаја. Да се рефлексија споји са осећањем, да се јакој мисли да песнички изражај, треба уз велики песнички дар још и велико знањг или ђенијалност. Јова Илић није могао то дати, као што то нису дали ни Бранко ни Јакшић. У његовој поезији има скромне лепоте, као што је био у истини скроман и њен аутор. Његове су песме — реч је о љубавним — ведре и веселе и ако песник покушава. да унесе неку извесну сету, неку кал туге и бола. Изгледа као да је отац поделио расположење са својим великим сином; себи је задржао веселост, Војиславу оставио сету. При деоби прешло је