Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 143

слави Гундулићевој 1893, Г. Ђелчић, државни архивај дубровачки извадио је по поменутом рукопиеном зборнику (Урееећто) податке о службама и звањима. које је Гундулић у републици заузимао, и то је био већ један позитиван корак унапред у састављању песникове биографије. Из тих података, у осталом, јаено се видело да Гундулић никад није био кнез дубровачки, нити посланик код Турака. Јенсен је пошао даље у овом испитивању. Он је нашао сличне податке о оцу пееникову, као п тестаменат матере његове, у којем има важнијих генеалошких и биографских података. (утврђено је н. пр. да се Гундулић доцкан оженио, 1627 а не 1617). Али, код овог тестамента, нек ми се допусти једна примедба. Јенсен, најпре, није извукао све закључке из нађеног тестамента. Хотећи да одреди према овом документу годину смрти песникове матере, он изводи само то да је ова свога мужа преживела бар три године, т. ј. да је живела бар до 1627 а можда и даље, а међутим из документа се јасно види да је баш те године умрла, и то између 6 фебруара кад је тестаменат свој писала, и 11 децембра кад је тестаменат заведен у службене књиге. При овом завођењу наиме, а под датумом од 11 децембра, записано је пред пменом тестаторке слово #/, скраћено од дионаат, што значи покојни (некадашњи), п према чему се јасно види да је песникова мати умрла те исте 1627 године. После, Јенсен је, код овог истог тестамента, начинио и једну погрешку. Видевши да су родитељи п браћа. тестарке сахрањена. «прид отар од светога Јеролима» у једној дубровачкој цркви а знајући да такав олтар постоји у францисканској цркви, он изводи да су ови сахрањени у тој цркви. Међутим, у тестаменту јасно стоји да су сахрањени у цркви доминиканској, само што се та црква не назива доминиканском него се каже просто: «у. предикатуре», као што су се најчешће доминиканци и звали у споменицима, српским и латинеким. Цријевић н. пр. никад, у својим биографијама, не означава једног доминиканца. друкчије Hero: N. ХМ, огатих ргавасаогит