Srpski književni glasnik

144 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

или само (О. Р. Тако се п сам потписује (пошто је и он том реду припадао), и то на насловном листу своје књиге (ЈЕНМСО НВО.

Ипак зато у овој биографији има нових архивалних прилога. Требало би даље наставити рад у том правцу, трагати Ba целом породицом песниковом по тестаментима, па онда тражити личне податке о песнику по другим архивалним књигама. (Дуегва Хобате и др.) и нарочито по књигама где су подаци о кривицама и иступима. ([атеша). Онда би се дошло до пуног биографског матерпала о песнику.

У оцени Гундулићеве лирике пи драме, Јенсен је био врло кратак. Требало је раширити ту оцену и посветити јој две главе у књизи а не само једну.

Што је Јенсен прешао укратко преко краћих песама Гундулићевих, којима су досадашњи слависти (Г. Г. Л. Зоре, М. Шрепел) већ нашли изворе, то је најпосле добро и учинио, али држим да је било потребно да се више задржи на «Пјесмама покорним» и «Сузама сина разметнога», нарочито на овом последњом спеву. Требало је дати пошпуну литерарну анализу овог последњег дела које спада у најлепше производе дубровачке књижевности. Досадашња. критика то није учинила. Г. Шрепел, као и многи испитиваоци дубровачке књижевности, задржао се поглавито на тражењу извора, и мислио можда да је све у томе ако се једном дубровачком спеву нађе углед у талијанској поезији. Међутим, и ако је такво испитивање једно од најважнијих и најтежих, оно не може заменити чисту али пуну литерарну критику. Код испитивања дубровачке као и сваке друге књижевности, најважнија Je ствар чиста литерарна критика, испитивање самога дела. Бажно је још и испитивање средине и везе са претходним литерарним производима, као и лични моменат песников. Тек после, могло би доћи на ред тражење везе са страном (у овом случају, с талијанском) књижевношћу. За наш случај, требало је у «Сузама» испитивати најпре стил и дикцију песникову (компарације, антитезе, увели-