Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 145

чавања итд.) и одредити надмоћност Гундулићеву над ранијим песницима у том погледу као п његову поетску способност пре писања «Османа», и све би то била лепа компаративна. студија. Затим је требало испитивати философију песникову и истаћи његов песимизам; после, његово познавање жена и психологију уопште (врло карактеристично код Гундулића); уз то, религиозни моменат и поредити при томе Гундулића (овде п «Пјесни покорне») с Ветранићем (ја знам да је тешко прочитати две дебеле књиге песама овог песника, али би вредело труда то учинити); најзад, језик Гундулићев, јер то је оно чиме је он можда најјачи, чиме тако одескаче од оних наивних песника 16 века. Такво испитивање недостаје у дубровачким књижевним студијама. Кад је Г. Шрепел пропустио учинити га, добро би било да га је Јенсен учинио. Јенсен је на више места дао рефлексије које у овакву анализу улазе, али није потпуно ушао у ствар Он је ипак поредио «Сузе» са библиском параболом о блудном спну, и то је врло добро. Дао је и доказа како уме да гледа развијање песниково, ступањ по ступањ, у сваком делу, кад је лепо истакао везу између «Пјеени Фердинанду И» и «Османа».

У оцени драма Јенсен је више улазио у праву литерарпу анализу. У оцени «Дубравке» мислим, пошто су остале, које су очуване, неоригиналне (в. радове Г.Г. JI. Зоре и O. Талије', и код којих оваква анализа не би била потребна. У «Дубравци» је испитивао комику, сатиру, после онај лиризам п оне химне слободи којих Je тако пуна ова пасторала, патриотизам још и религиозни моменат песников, и уз то колико радња дела одговара обичајима о светковини св. Блаха (Овде m један врло леп податак о БЂембељу код А. Сасина). Држим да је могло ући и више примедаба о композицији, поетици и карактерима. Јенсен је, затим, покушао да испитује и везу ове Гундулићеве пасторале са пасторалама и сличним делима ранијих дубровачких песника (добро Je 03начен прелаз пасторале из талијанске књижевности Y

10