Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 147

посао није. Јенсен је, још, и то је једна од најважнијих страна његова рада, тражио везу између српске народне поезије! и Гундулића. Јенсен је сам тога убеђења да треба тражити овакве народне и локалне везе пре веза с талијанском књижевношћу, и он је то мишљење врло речито заступао у овој својој књизи, и оно је одиста врло тачно. Само, како се мени чини, та народна жица у Гундулића није врло јака и биће да ју је Јенсен (настављајући у осталом Бранта) скоро псцрпао. Он је, у осталом, том питању посветио целу једну овећу главу књиге, у којој уз то има и непотребнога, нарочито у подужем уводу ове главе. Јенсен је, да додамо на крају, испитивао и то како одговара «Осман» историји. Најзад је једну целу, доста слабу и несређену главу посветпо славизму Гундулићеву, једној страни «Османа» у осталом која можда не заслужује толику пажњу.

Као што се види, Јенсеново испитивање «Османа» важно је и у многом ново и оригинално, само, по мом мишљењу, оно ипак није слободно од замерака. Ја бих волео да је и овде учињена потпунија литерарна анализа. И овде, код «Османа» пмало је места аналисати стил и дикцију тако разноврену, енажну и оригиналну у овом спеву, п одредити тачпо однос. Гундулићев према ранијим песницима у овом погледу. Овде је још нарочито два. момента требало више узети у обзир: карактере и радњу. Требало је, не растурпти овде онде поједине одвојене рефлексије“ тога рода, него укупио одредити каквом је поетиком располагао Гундулић при обради овога. спева и како је оп ту наслеђену и примљену поетику развио п разгранао, у којем погледу допупио и окитио са својим личним поетским даром и темпераментом. Ona бисмо имали много јаснију слику о томе шта је Гупн-

! Ја, из принципа, нећу да улазим у питање о српетву и хрватству у књижевности, нити да замерам што Јенсен целу дубровачку књижевност зове само «словенском», али ћу ипак приметити да народна поезија коју је скупио Вук није ни «словенска», ни «српскохрватска» (363,4) него само и чисто ериска,

10%