Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

РЕПЕРТОАР. — ДОоБРИНОВИЋ КАО Кир ЈАЊА.

У августу прошле године, док је била још сасвим нова, позоришна. управа почела нам је објављивати peпертоар за цео месец дана унапред. Сад, у последње време, опет неће да га објави ни за цигло недељу дана. Од ова два начина ни један ни други немају смисла. Овај други је, разуме се, још и од штете по позоришну касу. И у позориштима. много уређенијим и где се по плану ради, не зна се најпоузданије, у почетку месеца, шта ће се играти на крају месеца, те се и не помишља давати на знање оно што се можда“. неће моћи одржати. У толиком року репертоар је већ унутрашња ствар позоришта, а не публике. Код нас се, међутим, из једне крајности ударило у другу. На позоришним листама стидљиво је напуштено потпуно оправдано правило штампати евакад недељни репертоар. Позоришни лист оставља нас такође у таквој истој неизвесности. У осталом, кад га, на једвине јаде, и обзнани, нема среће, као што се, на пример, десило о Ускреу. Марта 25. у 27. броју тога листа, стајало је да ће се другог дана Ускрса певати «Птичар», али је одмах, 2. априла. у 29. броју исправљено да ће се место «Птичара» давати «Циганка Пана», и то «због новоорганизованог позоришног хора». Овде су могуће две претпоставке. Или прво, да се тај хор «новоорганизовао» у року између 25. марта и 92. априла, дакле за седам дана, на известан начин, и то за свој рачун, незнано где, крипом од управе, и само готов пред њу однекуд искренуо (почем она на дан 25. марта о њему, види се, није имала никаква сазнања, а најмање да ће јој начинити овакав белај пред светом); или друго да се тај хор «новоорганизовао» на очиглед управе, али да она није знала да он није у стању певати у «ПЏтичару». У првом случају могао би човек да