Srpski književni glasnik

150 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

сажаљева управу што је овако иза бусије изненађена тим препадом, кад у најбољим намерама ништа није ни сањала; а у другом да јој да савет да од сад, кад хоће какву оперету, заведе сасвим оправдан обичај запитати најпре капелника за мишљење. Иначе, ако управа, на основу оваквих података о унутрашњем стању у својој кући, склапа репертоар, што га не бисмо и ми из публике могли склапати, пошто би из овог примера и толиких других изишло да те кућне унутрашње ствари не знамо ни ми толико исто колико ни она. Бар бисмо га склапали по својој жељи, јер напослетку ово што се игра за нас се игра, и на нас се апелује да дођемо и видимо.

Ред би био онда да нам се за најкраћи могућни рок“

каже, и то тачно, у напред, шта нас чека, како бисмо удесили неко своје време, неко евој буџет.

Неће ми се замерити што после таквог искуства предусретам с неповерењем и објаву да ће нам април донети два нова оригинала. Један би био «Трули Дом» од хрватског писца Туцића, а други у пола нов «Ивкова Слава» (ваљада на Ђурђев дан, кад се дешава, као што знате), у преради самог писца приче. «Трули дом» омео је раније, кажу, гоет из Русије, глумац Јужин. Да видимо шта ће га сад омести, премда је вероватно да ћемо морати загледати у тај хрватеки «Трули Дом», пошто се има разлога држати да је једна од претходних погодаба за давање драме београдског драматурга «Тако је морало бити» у Загребу, била да се на београдској позорници одигра какав хрватски комад, што је најзад и право. Загребачки драматург није предложио свој комад, него је избор пао на Туцића, чије дело поодавно лежи у п080ришној архиви.

Уосталом, сад при крају сезоне, не би се готово ни могло, с основом, тражити од људи у управи да развију неку тако рећи посмртну енергију у новим комадима. Кад су они били мушко, те пропустили толике зимње месеце, за њих су пролетњи и летњи проста шала. Они ће лепо гледати да се ове сезоне материјално како тако из-