Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и Прикази. 155

партикуларисти m територијални патриоти, понекад управо сићушни пужеви, ипак смо још доста свежи да се пренемо, кад нас други упозоре на страшну нашу народну ситуацију и кад нам покаже пут, којим можемо изаћи из овога теснаца. — —-

Шерадам посвећује своје дело члановима францускога парламента. У уводу циглује оно неколико далековидних Француза, који за времена — узалуд дакако — упозорише на аустријску кризу, на њезино велико значење међународно и на пресудни њезин утицај на будућност Француске. Спомиње се ту и седи већ данас чешки првак, др. Ригер, како је после пруско-аустријскога. рата г. 1866. предао Наполеону Ш. меморандум, који је Наполеон дао своме бечкоме посланику војводи Грамону (Grammont), а тај аустријекоме министру Бајсту (Белу). Тако је меморандум дошао у уредништво «Hose Слободне Пресе», која га и обелодани. Хотимичну евоју слепоћу платила је Француска. брзо: Алзацијом и Лореном m се пет милијарда parHe глобе. Још скупље је платише неруски Словени, којима се истом после Седана може радити о глави, а најскупље европска цивилизација, која се данас отворено братими -—— у Берлину — с турским убојним јатаганом и с хунским идеалом Атилиним...

Шерадамову је делу циљ, да одсад спречи такву непојамну безбрижност и лакоумност. Зато подаје у свом делу праву слику савремене Аустрије и потпун преглед велико-немачке политичке агитације и светске политике Виљема. П., без које, каже, није моћи разумети трзавице аустријске, а, ми бисмо рекли, ни наше.

Књига се дели на осам глава. Прва говори о еволуцији Аустрије у ХЈХ веку. Ту се необориво доказује, да се Дустрија само зато није могла природно развити, јер јој то не дадоше из Берлина, а у Берлину то не допустише зато, јер здрава, нормална Аустрија није и не може бити више Аустрија немачка, пруска стража у словенској земљи, права велико-немачка источна. крајина, (ОБОтагк.

Таквом крајином била је већ староме «немачкоме