Srpski književni glasnik

179 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

ипак се тискаху: онај што је на пољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако. У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се еиноћ састајао. Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.

Беше то «транго-франго». Једва се догурах до поменутог свог друга. Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац. Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то. Газда од. «транго-франга» нуди му за њу три гроша, а он је не да. Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац. Зажелех и ја да окушам срећу. А оно опет севуд у наоколо поређано пуно лепих ствари. Ја гледам ону најлепшу. Она ће бити моја. Метнем тамо двадесет пара, али не добих.. Метнем опет. И опет изгубим. -И по трећи пут... Добих једну лепу чашу. Газда од «транго-франга» стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом. Позвах оног евог друга Ђорђа, те одоемо одатле, Виче онај за мном, како то није лепо и тако даље. А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој. те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.

Прођоемо вашаром. на све стране, али нигде не могох видети оца. Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио о пво.

Тамо затекох оца + Симу. Сима сеђаше у једном крајичку, и јеђаше један повелики комад сомуна. Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими. Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега. Има, вели, нешто да ми каже. Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле. Али се правих невешт и равнодушан.

«Шта имаш то да ми кажеш 7 упитах га хладно.

Ама. знашп, јуче, кад потерах краве овамо, а. ја ударих поред Гилине куће. Она стала онде крај пута,

ан а на,

i.