Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 177

незнања! У тренутку када је госпођа Гранде добила на томболи четири гроша, највећи добитак који се икад видео у овој дворници, и када се велика Нанона смејала од радости, видећи како госпођа згрће ову велику суму, на кућним вратима зачу се тако јак ударац звекира и тако велика лупа да жене скочише са евојих столица.

— "Тај што тако лупа није из Сомпра, рече бележник.

— Ко је још видео да се тако куца! рече Нанона. Да. неће да нам разбију врата 7

— Ко то до ђавола може бити 7 узвикну Гранде.

Нанона. узе једну свећу и оде да отвори, праћена Грандеом.

— Гранде! Гранде! узвикну његова жена која, обузета неким неодређеним осећањем страха, полете вратима дворнице.

Сви се присутни згледаше.

— Како би било да и ми изађемог рече господин од Грасена. Ово ми се лупање чини сумњиво.

Једва г. од Грасена стиже да спази лице једнога младог човека, за којим је ишао носач који је носио два огромна сандука и вукао ручне торбе. Гранде ce нагло окрете својој жени и рече јој:

— Гоепођо Гранде, идите и наставите томболу. Оставите ме да чујем шта хоће господин.

Затим живо затвори врата од дворнице, у којој сви поседаше на своја места, не настављајући игру.

— Да ли је то неко из Сомира, господине од Грасенаг7 упита га жена.

— Није, неки путник.

— Мора да је из Париза.

— Јесте, рече бележник вадећи свој стари, два прета дебео сахат који је личио на неку холандску лађу, девет је сахата. Видите ли ви како ова поштанска кола никад не закасне.

— А је ли млад тај господин7 упита опат Кришо.

— Јесте, одговори господин од Грасена. Носи са

12