Srpski književni glasnik

182 СРпскКИ Књижевни ГЛАСНИК.

сну ташту хармонију коју у осталом подржаваше храбро држање, држање младога човека који има лепе пиштоље, поуздан хитац и АДнету.

Сад, ако хоћете да појмите узајамно изненађење Сомираца и младога Парижанина, да јасно видите сјај којим је отменост путникова синула међу овим бледим сенима у дворници и међу лицима која су састављала породичну слику, покушајте да представите себи Кришовљеве. Сви су троје шмркали бурмут и одавно већ беху заборавили да чисте мрље и црну прашину од бурмута, којима им беху ишаране чипке на црвеним кошуљама са посувраћеним оковратницима и жућкастим борама. Њихове меке вратне мараме упредале су се чим би их метнули на врат. Огромна количина рубља, која им је допуштала да га могу прати у шест месеца једанпут и држати у својим орманима, давала је маха времену да по њему утисне своју сиву боју са које је изгледало као старо. На свој тројици видела се иста занемареност и запуштеност. Њихова лица, учмала. као што им одело беше похабано, зборана као њихове панталоне, изгледаху остарела, рапава и имала су чудан израз. Општа занемареност у оделу код осталих, оделу непотпуном, похабаном, као што је одело по паланкама, где људи постепено престају облачити се за друге и водити рачуна о цени рукавица, пристајала је добро уз небрежљивост Криптовљевих. Одвратност према моди беше једина тачка у којој су се Грасенови и Кришовљеви потпуно слагали.

Чим би Парижанин узео свој лорњон да разгледа необичне «принадлежности» дворнице, таваницу, боју дрвета којим зидови беху обложени, или тачкице којима га муве беху ишарале и којих бејаше довољно да се њима. интерпунгише mena «Методична. Енциклопедија» m «Монитор», играчи би одмах дигли нос и посматрали га с толико радозналости с колико би гледали жирафу у зверињаку. Г. од Грасена и његов син, којима изглед ч0века по моди није био сасвим непознат, придружили су се при свем том чуђењу својих суседа, било с тога што

U M Po ХОРА РС