Srpski književni glasnik

СрРпсСКИ ПОКРЕТ. | 199

јарма и тираније турске све провинције отоманског царства. у Европи, изузев Цариград и Румелију (чл. 8.). Шведска, Данска и Португалија биће позване да узму удела у рату против Енглеске (чл. 5.). Аустрија ће пак бити позвана с горњим дгжавама да затвори своја пристаништа Енглезима. (чл. 6.).

Одмах по закључењу уговора у Тилзиту, Наполеон нареди да се ађутант-командант Гијмино (Guileminot) пошље на Дунав, као посредник за утврђење примирја "између Русије и Турске. Он је имао у исто време да понесе нове инструкције за генерала Себастијанија, пошто су се односи између Русије и Француске, с једне стране, и Француске и Турске, с друге стране, изменили услед француско-руског споразума у Тилзиту.

Исто су тако били послани француски официри да приме Котор и Крф. Наполеон нареди Мармону да не напада више Црногорце већ да ступи се њима у пријатељске односе и да покуша да их придобије за француску протекцију. Од како су Французи били успели у 1806 години да одбију руско-црногореки папад, они су готово остали на миру, јер се је очекивало да догађаји на северу реше сптуацију у Далмацији. Јула 31, Бока Которска предата је Французима и Лористон објави прокламацијом општу амнестију Бокељима за све оно што се је десило пре но што су Французи заузели Боку. Покушај пак Мармонеов да придобије владику црногорског за француску протекцију остао је без успеха. Владика је енергично одбио да прими францускога. консула. на Цетиње, као и понуду Француза да подигну пут од Котора до Никшића, и запети односи између њих остали су све до краја француске владе у Далмацији. Дубровник о коме није било речи у Тилзиту остане и даље у рукама Француза. Јануара 1808, Мармон распусти сенат и тако је престала. политичка ексистенција ове републике.

Преговори пак о примирју, који су вођени с Тур– цима у Слобозији, близу Ђурђева, нашили су на тешкоће. У своме извештају министру иностраних дела, француски