Srpski književni glasnik

200 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

изасланик вели да је српско питање било живо дискутовано, Турски пуномоћник, Галиб-ефендија, одбијао је свако преговарање о побуњеним Србима, јер су Турци хтели да сами остану господари у питању да ли да казне Србе или да им опросте. Турци су, због анархије која је владала у њиховој држави у време ове борбе између Наполеона и Александра Т, успели да изведу своју војску на Дунав, тек у мају и јуну, т. Ј. у моменту кад се је рат приближавао своме крају. Себастијани је саветовао великом везиру да се користи примирјем и да са целом војском, коју је имао на Дунаву, пође на Србе да их уништи. Руски пуномоћник, Лашкарев је. знао за ове намере и да би очувао Русији утицај, који је задобила у Србији, тражио је да се и Срби урачунају у примирје, ма да у његовим инструкцијама није било речи о Србима. После много напора, француски изасланик учини те обе стране пристану на један одвојени члан (агПеје вераге) по коме се Турци обавезују, да не учине никакав непријатељски акт у околини Видина и Фетислама, где су се Срби сјединили с Русима (11 августа 1807 год.). Српски Савет, извештен о овакоме примирју, јако се забрине. Турци су се већ почели скупљати да ударе на Ћуприју, и Миленко Стојковић повуче се чак у Пореч. Из Ниша пак била је стигла још већа сила на Мораву.

У октобру месецу кнез Прозоровеки (који је дошао место преминулог Михелсона) протествује, по одобрењу цара Александра и на представку Српског Савета, код великог везира против овог одвојеног члана примирја, који не гарантује потпуну безбедност Срба. «Хуманитет мога премилостивог суверена и интерес који он има за овај народ исте вере као и ми захтевају да ra He изложимо новим несрећама». Себастијани, коме је у истоме смислу писао кнез Прозоровски, саветовао је овоме да пристане на примирје такво какво је утврђено у Слобозији. Односно Срба. султан се преко њега, Себастијанија, обавезује према Русији да неће учинити никакав непријатељеки акт спрам њих. Султан ће то исто изјавити Толетоју (рускоме по-

ша