Srpski književni glasnik

294 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

изводња код нас није богата, и нарочито по својој вредности не стоји високо. Осим тога и укус публике је много изостао. Колико их, на пример, има које код “нас занима сликарство7 Колико има богатих људи који се: код нас дају сликати 7 Место да се заиста дају сликати, они су фотографисање назвали сликањем, и остали су на фотографијама. Али баш зато што је уметничка производња. у зачетку, и што укус публике није довољно развијен, треба се више занимати уметношћу но да ствари стоје обратно. Треба једне помагати, у другима будити интерес. Јер што се тражи, тога и има, и што се помаже, то се и поправља. Што се нас тиче, ми ћемо као искрени пријатељ уметности пратити пажљиво сваку појаву која у том погледу заслужује да се човек на њој заустави.

У такве појаве иду несумњиво поменуте слике ГГ.

Јовановића. и Мурата, о којима ми данас хоћемо да кажемо коју реч. *

Слика Г. Јовановића представља тренутак кад ce Душан после крунисања појављује пред сакупљеним народом. На средини слике, на врху црквених степеница. застртих простирком отворено љубичасте боје, са мраморном фасадом црквеном иза својих леђа. на челу своје пратње која излази из цркве, Душан, висок и врло угледан, с царицом и царевићем поред себе, присуствује читању прогласа о крунисању. Лево и десно по застртим степенима, и доле пред црквом, стоје парод и војска, и одушевљено, махањем руку, оружја, и застава, поздрављају Душана, пошто су чули читача који на средини степеница, у коластој аздији, држи одвијену повељу. Изнад гомиле лепршају се шарене заставице, 'етрше дуге трубе и копља, а десно, поред цркве, даље у перепективи, иза многобројних, шарених барјачића врло празнична изгледа, плаве се у јутарњем зраку окићени домови скопљански. 'Ppeнутак је за декоративну слику добро изабран, јер допушта лакше и боље но који други да се прилика представи што свечанијом и што радоснијом.