Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 997

српском руком, једна декоративна, добро компонована, добро цртана, пријатно колорисана, празнична, лепа и велика. слика. =

Слика Г. Муратова, и ако представља донекле сличан предмет, рађена је сасвим друкчије, с другим намерама и на друге сликарске начине. Г. Мурат је хтео у својој слици да да студију светлости у отвореном пољу на начин познате школе «отвореног поља». Призор који његова слика представља дешава се у дубровачком пристаништу, пред само подне, на јаком сунцу. Душан (и овде на средини слике, али с профила) окренут лево, са својом пратњом и морем за собом, прима поздраве од дубровачког кнеза, господе која су му изишла на сусрет, и осталог народа који се тамо даље чети по градским косама и на другој страни залива, иза кога се опет дижу плава брда у даљини. Над целом здраво шареном и обасјаном гомилом и целим пределом «бесни» сунце. Оно обасјава главе и рамена људи, трепери на балдахину, на барјацима, на градским зидовима, сија се на дугим трубама, одбија се од мора, покрива својом светлом прашином даљину, купа у својој јаркој светлости и небо и земљу. Боје, многе и јаке, задржавају свој истинити, неугашени одсенак, а ваздух увија групе, или се, прозрачан, провиди међу њима. Г. Мурат је у том погледу с успехом решио задатак који је себи поставио. Ко не би могао одмах да види ово што се овде каже, нека покуша. да погледа прво неки део слике који је у сенци (Ha пример Душана, и хаљине дубровачке господе), па одмах затим нека погледа који осветљени део слике (на пример ту исту дубровачку господу више рамена, то јест њихове. главе, па онда народ на градској коси, и народ који се кроз ону празнину пред Душаном види преко воде на другој страни залива), п. извесно ће запазити те ефекте светлости, сенке, и ваздуха. Ако затим загледа целу слику у великом. огледалу које засада у дворници Белике Школе стоји према њој, у њему ће све то видети

15%