Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПрРИКАЗИ. 283

њима. поступају! Али те спроте људе тако безбожно и несавесно цеде да се не треба чудити што радије у Турску беже». Данас за Босанце не би ни један аустриски државник такав меморандум написао, а не би био далеко од истине кад би учинио.

Свестрано испитивање аустриске окупације у Србији још ће више пружити занимљивих детаља за проучавање п за поуку. Желети би било, да г. Џавловић своје студије настави и по актима других архива.

Ст. СТАНОЈЕВИЋ.

Andre Chćradame: ZE wrope ef la диесзнон а АиPriche au зени du XAO stecle. Paris, 1901. 8" crp. 452.

(2). У три споменута подручја — у Америку, у Русију и у земље Велике Британије — извозила је Немачка

(стр. 75) 4/10 својих продуката. Ако узмемо у обзир да Немачка. увози само гране за две милијарде франака, да, дакле, својом трговином мора најпре покрити тај трошак, а онда истом почиње за њу чисти добитак, — с опћега народно-привреднога гледишта, — признаћемо да. је немачкоме, или боље германскоме, империализму главни основ — ако и није главни и једини разлог — привредна међународна утакмица, баш као и империализму америчкоме п енглескоме (стр. 76 и 300).

Куда ће, дакле, Немачка са својим продуктима Белики Немци мисле, да за сада никуда на другу страну, већ у Подунавље, на Балкан, у Малу Азију и даље у Индију и у Кину.

И Немци тако не мисле само, него према томе и раде. Тај њихов рад, који спрема свима неруским. Словенима пошпуну пропаст, приказује г. Шерадам до ситних појединости, и његова би се књига најлепше могла. назвати: «Европа и велико-немачка наснова да се униште сви народи од Дунава до Еуфрата». (О томе немачком жилавом, промишљеном, и већ сада ванредно успелом настојању тешко је писца. цитовати: То треба читати у целини; и не би смело