Srpski književni glasnik

934 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

бити Словенина, који је рад да буде политичарем и јавним радником уопште, а да ово дело цело не проучи већ ради те његове стране.

У главном је немачка наснова оваква: Лаба и Одра имају се спојити с Дунавом, а исто тако и Рајна, да немачко северно и западно приморје буде воденим путем спојено с будућим. немачким. приморјем јужним и источним. На тој се наснови марљиво ради, поименце, данашња аустриска влада умела је, да за велике прокопе од Дунава к Влтави и Лаби, пак и Одри, одушеви највише баш чешке и пољске посланике, који се ради тих прокопа влади сасвим приближише....

ЈГ исто време има се што пре Хамбург директно спојити с персијским заливом. Немачка већ има концесију за железницу од Коније преко Алепа, Диарбекира, Мосула, Багдада, к ушћу Шател-Араба. Како је Немачка добила ту концесију и шта значи за нас Словене, за. Русију, за Енглеску, Америку и Француску та директна свеза немачком железницом измећу Хамбурга и переијескога залива, излаже се потанко на стр. 353.—397. Ту би читаве странице требало превести од речи до речи.

Али све то не користи много, ако Немачка не присили Аустрију, да ступи е њом у царински савез, да. на име, Треш. постане луком Хамбургу, «Беч предњом. стражом Берлину. Чим то буде — а то бити мора милом или силом, како тврде сви Немци без разлике — Немачка ће неодољиво к себи привући балканске народе пи еву Малу Азију, откуда ће једнаком силом утицати на Индију и на далеки Исток. Како Немци по тој наснови. говоре, пишу и раде, показује нам Шерадам на стр. 329—353.

За нас је ту страшан тај факт, што Немци у овај час пе би у истину. нашли јака отпора нигде, чим би пала Чешка, која је данас једина словенска земља, сем Русије, е доста чврстом организацијом привредном, с доста развијеном просветом и се доста раширеном народном евешћу.

Четврто, француска економска. територија тако „Je огромна, богата и до сада неиспитана, да може дати доста