Srpski književni glasnik

236 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

—

европски исток и на предњу Азију, која је уједно директани пут у Индију и у Кину. Тим мостом имају бити Аустрија и Балкан. Зато Аустрија треба да уђе у царинеко подручје с Немачком, а Балкан да постане зависан од Аустрије. Да та «операција» буде лакша, ваља пре свега из Аустрије искључити Галицију (стр. 277), да Немци добију већину у Аустрији. На тој наснови раде Велики Немци од г. 1882 (стр. 149), а главне мисли водиље дао им је за ту политику познати велико-немачки публицист Павле де Лагард (Гасагде), који у својим «Немачким списима» (Оешкеће Уесћу еп, абшпееп, Дјесепећ, 1892. треће издање) проповеда. овака начела: «Пруска нема за своју душу доста великога тела, док Аустрија за врло велико своје тело нема никакве душе... Немачка има превише владара, Аустрија. превише народа... Аустрији требају наши колонисти, а Немачкој требује Аустрија за њене колонисте Аустрији треба племе које ће владати, а таквим племеном могу бити само Немци — јер су Чеси и Мађари (и други тамошњи народи) само терет за историју». (У Шерадама стр. 88, у Лагарда 35, 32, 113, 397, 27).

(Свршиће се.)

СТЕПАН РАДИЋ.

Планина. Написао M. Рекли. Превео Ђ. Милијашевић. Са 35 слика у тексту. Београд, 1900. (64. књига Српске Књижевне Задруге). М. 8", стр. 212.

У великој и разновреној природи земаљској планине су се понајвише истицале и примамљивале су и људе и богове u духове. О њима су испричане најстарије приче и легенде; њима су испеване песме крепке и душевне; о њима. су написане књиге учене и знамените; па и најновији и најсјајнији резултати науке о Земљи тичу се планина.

Међу многим страним добрим књигама о планинама покојна. Ђура Милијашевић умео је изабрати једну од