Srpski književni glasnik

Fun A. 245

однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше. најдраже. Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих. У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.

И дигох се...

«Куда ћеш 7 Да нећеш и ти се пама%. упита ме један, п издвоји се из гомиле.

Беше то Сима.

«Не! Већ само за тај безобразлук.. почех ' ја раздражено. -— Какав безобразлук 7

Приђе п Гила и још једна девојка.

Ухватих се за чело. Оно беше врело као жар.

»Џођи с нама! Бидиш ли како је лепо вече! Пођи! стаде ме звати Гила.

— Није потребно! рекох држећи се за чело и дршћући сав од љутине.. Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.

— Што на сметњи —Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи», осече се Гила чисто љутито.

Погледах је. Да ли је то сан, или је јава“ Да ли она то истину збори, или само тек онаког... Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори: да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара7 И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дно срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и... Или јој тек згодно дође уз реч“...

И док је ја занет тим мислима гледах, гледах право у очи, она ме поново позва и повуче за руку... Сурово јој оћушнух руку.

« Шта ти је“ упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.

— Шта се то кога тиче% осекох се љутито.