Srpski književni glasnik

250 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

___=

биљније решио, па сад како буде нека буде. Овако се више не може.

— А шта ћеш са школом % упита ме он са пуно озбиљности.

Не могох одмах да му одговорим. Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем. Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чињаше немогућим оно на шта. се бејах решио. Ја о свему бејах промислио, али о томе не. Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање. Ја сад тек почех мислити о томе.

«Па штог рекох.. Шта ће то мени еметати 7... Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога да самом себи дам разлога него ли њему... У школском закону не пише да се ђак не сме женити.. Рекох то, и чисто ми дође лакше... А после, продужих сад куд и камо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов. Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака.

— Ама јес' све то, опет ће он. Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби... Све је то тако, али како ћеш ти с њом 7 Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да ве издржава %

Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим. Збиља, у пркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право. Како ћу и где ћу с њом!.. Чим је будем узео, ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна. С! мајком би можда и којекако, али отац 7.. Мора се побећи, о томе нема збора. Побећи далеко, сакрити се, да он о свему томе ништа не зна, иначе...

«И после, овај...», поче Сима отежући... колико имаш ти година ?...»

Ја и на то бејах заборавио. «Колико година 2...» Ово ме тек питање доведе у праву забуну. Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби, пре-