Srpski književni glasnik
9254. СРпсКИ Књижевни ГЛАСНИК.
дах око себе. На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен... Запеваше петли.. Беше зора...
Дође ми у души као мало лакше. Умирих се. Али ипак не могох заспати. Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.
(Свршиће се.)
Б. Б—виЋ.
ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. (4).
Госпођа од Грасена промери опата погледом HeOбично дубоким.
— Само се у унутрашњости, настави он, могу наћи жене од тридесет и неколико година које су се тако очувале као госпођа, а имају синове свршене правнике. Чини ми се, госпођо, као да је јуче било када су се младићи и госпође пели на столице да виде како играте, додаде опат окренувши се своме женском противнику. За мене су ваши успеси као да су јуче били...
— Стари зликовче! рече у себи госпођа од Грасена, ти као да погађаш моје намере г
— Изгледа да ћу имати много успеха у Сомиру, говорио је у себи Шарл откопчавајући капут, завлачећи руку у преник, и гледајући у даљину, подражавајући држању које је Шантре дао лорду Бајрону.
Непажња чича Грандеова, или, боље рећи, замишљеност у коју га је бацило писмо које је читао, није измакла ни бележнику ни председнику, који су се трудили да садржину тога писма. погоде MIO неприметним покретима. на лицу старчевом, које у том тренутку бе-