Srpski književni glasnik

256 СРПпски Књижевни ГЛАСНИК.

и не бих више патио; али ја патим и гледам смрт сувим очима. Ти си сад отац Шарлу! он нема материне родбине, ти знаш зашто. Зашто се нисам повиновао предрасудама друштвеним Што сам попустио љубави7 Што сам се оженио ванбрачном ћерком једнога великог племића“ Шарл нема више родбине. () мој несрећни сине! о мој несрећни синег... Слушај, Гранде, ја те не преклињем сеје ради; у осталом, твоје имање није можда толико велико да може поднети интабулацију од три милиона; преклињем те ради свога сина! Знај добро, драги брате, да су се моје руке које преклињу склопиле кад сам помислио на тебе. Гранде, ја ти на самрти остављам у аманет Шарла. Ја хладно гледам у своје пиштоље, кад помислим да ћеш му ти бити у место оца. Шарл ме је веома волео; био сам тако добар према њему, никад му нисам на жао учинио: он ме неће проклињати. У осталом, видећеш; он је мио, на матер, и никад те неће увредити. Сирото дете! Навикнуто на богатство, оно не зна за немаштину на коју нас обојицу беше осудила наша прва беда... И сад је без игде ичега, есамохрано! Јест, сви ће га се пријатељи клонити, и ја ћу бити узрок понижењу које га чека. Ах! како бих волео да ми је рука довољно снажна, те да га једним ударцем пошљем на небо, његовој матери... Али шта ја говорим! Да се вратим на своју несрећу, на несрећу Шарлову. Ја сам ти га, дакле, послао да му на леп начин саопштиш и моју емрт и судбину која га чека. Буди му отац, али добар отац. Немој да га одједанпут лишиш безбрижна живота; тиме би ra убио. Ја га на коленима молим да се одрече тражбина које би као наследник своје матере могао подићи против мене. Али ова је молба излишна; у њему има части, и он ће осетити да не треба да се придружи мојим повериоцима. Реци му да се одрече мога наслеђа на време. Саопшти му тешки положај у који сам га довео; и, ако ме буде и даље волео, кажи му у моје име да за њ није све изгубљено. Јест, рад, који је нас обојицу спасао, може, му повратити иугне које сам му ја упропастио; а