Srpski književni glasnik

258 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

— Је ли горе све спремно 2 упита их старац поново потпуно хладан.

— Јесте, оче.

— Е, синновче! ако сте уморни, Нанона ће вас одвести у вашу собу. Тхе, наравно, стан вам се неће учинити кицошки ! али ви нећете замерити сиромашним виноградарима, који никад немају ни гроша. Пореза нам поједе све.

— Нећемо више да вас узнемирујемо, Гранде, рече банкар. Може бити имате што да разговарате са својим синовцем, и ми вам желимо лаку ноћ. До виђења.

На ове речи сви устадоше и сваки се поклони на свој начин. Стари бележник узе испод капије свој фењер и запали га, нудећи Грасеновима да их испрати. Госпођа од Грасена није била предвидела догађај због кога се посело морало растурити пре времена, и слуга јој још не беше дошао.

— Хоћете ли ми указати част, госпођо, да примите моју руку 7 рече опат Кришо госпођи од Грасена.

— Хвала, господине опате. Ићи ћу са својим сином, одговори она. хладно.

— Госпође могу без зазора ићи са мном, рече опат.

— Та подај руку г. Кришоу, рече јој муж.

Опат поведе лепу жену лако и брзо, тако да измаче неколико корака од осталих.

— Леп младић овај Парижанин, госпођо, рече. јој он стежући јој руку. Збогом, бербо, збогом, виногради ! | Реците на свагда збогом госпођици Гранде; Евгенију ће добити Парижанин. Ако се овај рођак није заљубио у какву Парижанку, ваш син имаће у њему једнога супарника нај...

— Прођите се, господине опате. Овај ће младић брзо опазити да је Евгенија проста девојка и без свежине. Јесте ли је видели 7 Вечерас је била жута као дуња.

— Ни сте то можда већ и рекли њеном рођаку 7

бога ми, без устезања... Довољно је да се ви увек наместите поред Евгеније, госпођо, па нећете морати Бог зна шта говорити