Srpski književni glasnik

ди

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. | 959

том младом човеку против његове рођаке; он ће сам учинити поређење које...

— Пре свега, обећао ми је да ће прекосутра доћи к нама на вечеру.

— Ах! кад бисте ви само хтели, госпођо.. рече опат.

— А шта бих ја то требало да хоћу, господине опатег Да ми не мислите давати рђаве саветег Богу хвала, нисам ја свој добар глас очувала до своје тридесет девете године зато да га сада проиграм, па ма то било п за царство Великога Могула. Ми смо обоје у годинама у којима човек зна шта такве речи значе. Такве мисли заиста не доликују једноме свештенику. Пи! тако би Фоблас могао говорити.

— Ви сте, дакле, читали Фобласа 2

— Не, господине опате, хтела сам рећи Опасне везе.

— А! та је књига много и много моралнија, рече опат смејући се. Та ви ме начинисте много поквареним, као што су данашњи млади људи. Ја сам само хтео да вам...

— Усудите се рећи да нисте имали намере световати ми нешто рђаво. Зар то није јасног Кад би ми се овај млади човек, који је, не поричем, леп младић, удварао, он не би мислио на своју рођаку. Ја знам да у Паризу има добрих мајака које се на тај начин жртвују за срећу и благостање своје деце; али ми смо у паланци, господине опате.

— "Тако је, госпођо.

— Ни ја, па ни Адолф, настави она, не бисмо ни сто милиона. платили том ценом.

— Нисам ја говорио о сто милиона, госпођо. Ко зна, искушење би можда било јаче и од вас и од мене. Само, ја мислим да се поштена жена без зазора може упустити у лако и безначајно кокетовање, које је управо једна од женских дужности у друштву, и које...

— Мислите

— Зар ми нисмо дужни, госпођо, старати се да будемо пријатни једни другима ?.. Допустите да убришем

ПО