Srpski književni glasnik

260 СРПски Књижевни ГЛАСНИК.

нос... Ја вас уверавам, госпођо, настави он, да вас је млади човек гледао мало љубазније него што је гледао мене; али ја му праштам што радије указује пошту лепоти но старости...

— Јасно је, рече председник својим крупним гласом, да је г. Гранде, из Париза, послао свога сина у Сомир једино у намери да га ожени...

— Али, у том случају, он не би дошао из небуха, одговори бележник.

— То не значи ништа, примети г. од Грасена, чича Гранде све ради кријући.

— Драги Грасене, ја сам тог младог човека позвала на вечеру. Треба да позовеш и господина и госпођу од Ларсонијер, и ди Хотојеве, са лепом госпођицом ди Хотол, разуме се. Само да је, да се то вече лепо обуче! Мати је, из љубоморе, тако рђаво облачи! — Ја се надам, господо, да ћете нам и ви указати част да дођете7 додаде она, заустављајући се да се окрене председнику и бележнику.

— Кво ваше куће, госпођо, рече бележник.

Пошто су се поздравили с Грасеновима, Кришовљеви се вратише својој кући, и с оним нарочитим даром разлагања и испитивања који имају паланчани стадоше разматрати велики догађај од ове вечери, догађај који је изменио односне положаје Кришовљеввих и Грасенових. Необична разложитост која руковођаше поступке ових великих рачунџија убеди и једне и друге о потреби тренутнога савеза против заједничкога непријатеља. Зар није требало заједнички спречити Квгенију да не заволи свога рођака, и Шарла да не мисли на КЕвгенију7 Зар ће Парижанин моћи одолети прикривеним наговештајима, љубазно казаним клеветама, оговарању под видом хвале, притворно безазлепом разуверавању, који ће непрестано облетати око њега да га обману 7

Када су сродници остали сами у трпезарији, г. Гранде рече своме синовцу:

Време је да се леже. Сувише је касно да се говори о стварима. које су вас амо довеле; имаћемо