Srpski književni glasnik
340 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.
— Тако је, одговори Гранде, али хлеб има шест Фуната ; неће се, дакле, потрошити цео. У осталом, видећеш, ти млади Парижани не једу хлеб.
— Не једу ваљада сув хлеб 7 рече Нанона.
— Не, одговори Гранде, не једу га никако. Они су ти као удаваче.
Најзад, пошто је врло штедљиво одредио јеловник за тај дан, чича Гранде пође; али га Нанона заустави да му каже:
— Господине, дајте ми онда брашна и масла да умесим деци мало колача.
— Шта, ти хоћеш да ми растуриш кућу због мога синовца 7
— Није мени ваш синовац ни пао на памет, као што ни вама не пада на памет... Него, одвојили сте ми само шест парчета шећера, а треба ми осам.
— Ама шта је теби, Нанона! никад те нисам видео такву. Шта мислиш ти 7 Јеси ли ти овде газдарица 7 Не дам ти више од шест парчета.
— Лепо; а чиме ће ваш синовац зашећерити каву 7
— С два парчета, ја ћу је пити без шећера.
— Без шећера, ви, у вашим годинама ! То неће бити. Пре ћу вам га ја купити од својих пара.
— Гледај ти своја посла.
И ако је био пао у цени, шећер је у качаревим очима још непрестано био најскупоценија колонијална роба; у његовим. очима. он. је непрестано вредио шест динара Фунта. Како је за време Царетва морао да га штеди, та штедња постаде једна од његових неизгладивих навика.
Све жене, па и најограниченије, умеју се користити лукаветвом да искамче што хоће: Нанона напусти питање о шећеру, да би добила колаче.
— Госпођице, викну она кроз прозор, хоћете ли колаче
— Нећу, нећу, одговори Евгенија.
— Чујеш, Нанона, рече Гранде чувши глас своје кћери ; ево ти,