Srpski književni glasnik
ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 941
Он отвори долап у коме је стојало брашно, одвоји јој извесну количину, и додаде неколико унција масла комаду који беше већ одсекао.
— 'Требаће ми и дрва да загрејем пећ, рече немилостива Нанона.
— А ти узми колико ти треба, одговори он меланхолично ; али онда нам начини торту ес воћем и скувај цео ручак на пећи; тако бар нећеш ложити две ватре.
— Разуме се, узвикну Нанона, не треба то ни да ми кажете.
Гранде погледа чисто родитељски своју верну слушкињу. — Госпођице, викну куварица, биће колача.
Чича Гранде оде и донесе воће које сложи у један тањир на кујнском столу.
— Погледајте, господине, рече му Нанона, како лепе чизме има ваш синовац. Каква кожа, па како то мирише! Чиме се то чисти, молим вас“ Треба ли их мазати викеом с јајетом 7
— Ја мислим, Нанона, да ће јаје покварити ту кожу. У осталом, реци му да не знаш како се чисти саФијан... јест, ово је саФијан; он ће сам купити у Сомиру и донети оно чиме ћеш му чизме очистити. Слушао сам да у вике мећу шећер, да се боље сјаји.
— Господине, рече она евоме господару, који беше пошао, зар нећете једанпут или двапут недељно спремати говеђину за вашег...
— Хоћу, хоћу.
— Мораћу онда ићи на касапницу.
— Није потребно; скуваћеш нам чорбу од живине, закупци те неће оставити без ње. Него, идем да кажем Корнуљеу да ми убије кога гаврана. Од те је дивљачи чорба. најбоља.
— Је ли истина, господине, да гаврани једу мрцинег7
— Баш си утлупа, Нанона ! Једу, као и цео свет, оно што нађу. Зар и ми не живимо од мртвих“ Шта су друго наслеђа 7