Srpski književni glasnik
ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 543
— Изгубљено дакле тридесет и две стопе, рече Гранде Кришоу. У овој врсти имао сам три стотине топола, је ли тако 7 Онда т...три е...е.етотине пута тридесет д...д...две с...е...стопе по...п0...10....п0...јеле су ми п...пет стотина сена; додајте двапут толико за оно што је било са стране, то чини хиљаду и пет стотина; редови у средини исто толико. Ре...ре...цимо, дакле, хиљаду сена.
— А хиљаду таквих сена, рече Кришо да помогне своме пријатељу, вреде од прилике шест стотина динара,
— Ре...ре...реците хи...џ...иљаду и д...две стотине, јер три до четири стотине динара даје отава. Е лепо, с...е... с...срачунајте ко...ко...колико хиљаду и две с...с...стотине динара годишње за че...че...четрде...е...сет година д...дају са и...и...интересом и интересом на и...и...интереес, као ш..лито зна...а...те.
— Рецимо шездесет хиљада динара, рече бележник.
— Добро! нека је “...C...caMO шездесет хиљада динара. Е лепо, настави виноградар не муцајући, две хиљаде топола од четрдесет година пе би ми дале педесет хиљада динара. Дакле бих губио. То сам ја израчунао, рече Гранде поносећи се. — Јоване, настави он, попунићеш све рупе сем оних крај Лоаре, у које ћеш посадити купљене тополе. Засађене уза саму реку, оне ће се хранити о трошку владе, додаде он окренувши се Кришоу, при чему израштај на његову носу мрдну некако пронично.
— То је јасно : тополе треба садити само на мршавој земљи, рече Кришо, кога су Грандеови рачуни запрепастили.
— Да... дабогме, господине, одговори качар ругајући се.
Евгенија, која је гледала диван предсо Лоарин не слушајући рачуне свога оца, обрати убрзо пажњу на говор Кришовљев кад је чула како овај рече своме клијенту :
— Ви сте, дакле, довели зета из Париза; цео Сомир говори само о вашем синовцу. Без сумње ћу ускоро имати да пишем уговор, господине Гранде“
— И ви..ли..и C...C...Cre по...п0...п0...ранили да ми то ка...ка...кажете, настави Гранде пропраћајући ову примедбу