Srpski književni glasnik

344 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

кретањем свога израштаја на косу. С...е...слушајте, стари при... при...и...ијатељу, бићу искрен, и рећи ћу вам оно ш..лш..лито о же...же...лите з...знати. Пре бих, ви...и...дите, ба...бацио своју к...кћер у Лоару но што бих је д...дао њеноме ро...р0...0... Баку ; можете TO ка..ка.ла..зати C...C... свима... Него, немо...о...ојте, 0..оставите свег не..е...ека г0...0...овори.

Овај одговор порази Евгенију. Далеке наде, које беху почеле хватати корена у њеноме срцу, процветаше наједанпут, остварише се и образоваше киту цвећа коју сад виде покидану и погажену. Од прошлога дана њу везиваху за Шарла све везе среће које сједињавају душе; од сад ће их, дакле, патња. ојачавати. Не лежи ли у племенитој судбини жене да је више дира свечаност патње но сјај среће 7 Како су се родитељеки осећаји могли угасити у срцу њенога оца 7 Какав је то злочин учинио Шарл“ 'Тајанствена питања! Њена љубав на уранку, тајна дубока, сама по себи, још се омотаваше тајанственошћу. Она се врати клецајући ногама, и кад је дошла у стару мрачпу улицу, тако веселу за њу, она јој се учини суморна ; Евгенија. је удисала у њој меланхолију, коју време и предмети беху на њој утиснули. Никаква поука у љубави није јој недостајала. На неколико корака од стана она оде пред оцем и дочека га на вратима, на која је била лупала. Али Гранде, који је видео у бележниковој руци новине још у завоју, беше му рекао:

— Како стоје хартије 7

(Наставиђће се.)

·Х. ДЕ БАЛЗАК.

(С француског превео Д. Л. Ђокић.)