Srpski književni glasnik

ПРЕГЛЕД

НАЦИОНАЛНО-ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА СРПСКОГА У ХГХ ВЕКУ.

т

Ocpurak XIX века затекао је српски народ у синџирима. Он је роб, у најбољем догађају: слуга туђину свуда, сем нешто на југозападу отаџбине: у Црној Гори и Брдима и у Дубровнику. Али питоми Дубровник беше неопојан политички гроб, и није могло бити ни да се сам прене, а камо ли да утиче на стање и догађаје око себе. Ломна и малена Црна Гора и Брда беху опет само скуп несложних и анархичних племена. Њих је међусобно мање везивала оно духовно-политичка. спона којој узао беше у рукама и у личности њихова. цегињскога владике, у то време умнога Петра 1 Његоша, него више их је држала на окупу заједничка невоља, историска судбина и непријатељство према заједничком крвнику : турчину. Али у тих горштака беху многи елементи онога, политички јакога а војнички чудеснога државнога бића, каким ће се после, у другој половини столећа, показати кнежевина црногорска.

Над великим делом остале српске земље господари Фрања. П, цар немачки и краљ угарски, као што над њим и сад влада његов унук, цар и краљ Фрања ЈосиФ 1. 'То су: Банат, Бачка, Срем и остала Славонија, велики део Хрватске и копнене Далмације, Бока Которска. То беху у оно доба готово чисти српеки крајеви, а још беше доста растурених насеља српских како по осталој Угарској, тако и по другим ћесаровим круновинама.

Православни Срби у земљама круне Светога Стевана имаху од краја ХУП века своје црквено-народне повластице. Признат верски и, у неколико, национални старешина беше им карловачки митрополит, у то добм знаменити Стеван