Srpski književni glasnik

548 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Промена. ће целокупном том стању доћи са две стране: из средине самога народа и из Јевропе.

Варница за покрет из самога народа креснула је у Шумадији: јануара 1804. године.

Могло се у почетку чинити да та појава има само месни значај: раји београдскога пашалука дошла душа у подгрлац, па се побунила против зле даиске управе. Али ствар је била крупнија а узроци дубљи. То је почињало кипети оно што се купило и што је врело у души народној све од косовеког Видов-дана и што је у тим крајевима сто година (1688—1790) подетицано ћЋесареким ратовима с портом. Већ 1806 године, која“ донесе делиградске и мишарске победе, покрет очевидно губи месно обележје, а 1807, кад се Шумадинци кретоше на прелазак преко Дрине, да и „честиту Босну полазе“, он јаено добива широк национални значај. Природа се устанку поступно мења, и он узима на се мисао српеког ослобођења; његова се војска диже 1809 године на четири етране, да тај задатак изврши. Стога се, од почетка па до краја, под устаничку заставу стичу борци из евих крајева серпеких под султаном.“ Али да то није само тежња за ослобођењем од Османлија него за општим ослобођењем и независношћу српеком, сведочи

Т Овде се могу епоменути само неки главнији: из Босне и Херцеговине ужички заставник Јова Барјактар, бранилац Пореча Хаџи-Никола Мијаиловић, потоњи песник Сима Милутиновић (еве Сарајевци), капетан Јован Демир, војвода ' Сима Катић Прекодринац, кнез од Семберије Ивањ Кнежевић, Тешан Подруговић, заслужни гуслари Ђура Милутиновић и Филип Вишњић; из јужне непобуњене Србије, и то из садашњега новопазарскога санџака, два брата, две војводе, Коста-бег и Димитрије Кујунџија, Хаџи-Продан Глигоријевић, војвода Петроније Шиша, а из крајева који су 1878 придружени Србији војвода Илија Стреља; из Македоније буљубаша Ђорђе Загла, браћа Јован п Петар Чардаклија, видар Хећим-Тома Костић. Неким знатнијим од таких јунака не зна се тачно завичај. Тако за основаоца Делиграда, капетана Лику, неки бележе да је био из Маћедоније а неки из Далмације, за потоњега Кнез-Милошева тајника Димитрија Ђорђевића да је из Маћедоније или из Босне, за Зеку Буљубашу да је из Босне или из сеничке нахије. Сви су они међу устаницима затекли доста својих вемљака, раније исељених: Бошњаке Максима Кретића и рачанског архимандрита Хаџи-

a ubi a Ana