Srpski književni glasnik

49

o

ПРЕГЛЕД НАЦИОНАЛНО-ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА.

то што су тамо и Срби из других крајева. Готово цела Србинова отаџбина има евојих предетавника ; а Црна. Гора и Брда кретаху се њима у сусрет.

Па и они Срби који кипом не потекоше усталој браћи, него остадоше на мирним огњиштима, помажу те опште заточнике повцем, прахом и другом опремом, па евакојаким услугама. Сви они цепте на гласове, жудно прибиране, с Мишара, се Каменице, с Варварина; сви су душом на Лозници или на Делиграду или на Пеготину. И саме најразборитије и врло обазриве вође тамошњега Српства, који дотле гледаху само како ће што боље бити народу под туђим владавинама под којима се затекао, почињу пребирати у глави друкчије, смелије мисли.

Али катастроФа 1815 године пресече све те снове. Чињаше се као да се поврати све онако како је било пре 1804, и још горе.

Па ипак, онолика крв није могла бити залуду проливена. Само годину и по после прве пропасти опет рђава управа београдскога пашалука изазива Шумадију да устане. Устанак, оглашен на Такову, успе. Мудрост Милошева учини да Турци признају побуњеном народу право да сам собом управља, али та њихова попустљивост уради те се нови устанак устави: не обнови онако широку основу, каку је први имао, него се задовољи само делимичним првашњим задатком.

Мелситија Стеваповића, обојицу војводе сокоске; Херцеговце БакалМилисава, Глишу Младеновића, четовођу, и Стојана Чупића; Сеничане Петра Ичка п барјактара Симу Милосављевића Паштрмца; Новопазарца архимандрита и јунака Самуила Јаковљевића; Денанца Милића 'Гомића, ражањскога кнеза; Пригренца Чолак Анту Симеуновића; Охриђанина Цинцар-Јанка и другога. Маћедонца Врету из Колара; Прокуица Станоја Милијановића.

2 Из Угарске има пх људи од књиге, као Доситије, архимандрит Вићентије Ракић, Иван Југовик, Божа и Михапло Грујовићи, Стеван Живковић „Телемах“; а било је отуд и војника (као Јаков Јакшић, а из раније се у Србији затекао Сремац Ђорђе Обрадовић Ћурчија, позпати харамбаша). Из Боке су били пушкар и ливац топова Тоша Милиновић Морињании п четовођа Јоко Суботић.