Srpski književni glasnik

550 Српски Књижевни ГлАСНИК.

Свакојако преговорима Милошевим с Марашлијом у Јагодини и у Београду створена је подлога да се оснује држава српска, а с тим је створено политичко огњиште Сриству и створен сталан стуб новом животу целокупнога народа.

Што су се сви ови догађаји доста самостално развијали, што се Аустрија није умешала у ток устанка — узрок су тадашње опште јевропске прилике, које су њу готово целу биле обузеле. Бранећи се од навале наполеоновске бујице, није она могла прегнути да се рашири преко Саве и Дунава, и ако је не само желела него и радила на томе.

Својим сјајним ратовима Наполеон се беше пробио, као хиљаду година пре њега Карло Велики, до западне границе наше отаџбине, па пружи руке и на њу : 1805 године пожунским миром добива он од Аустрије Далмацију и Боку Которску, а 1809 бечким миром један део Хрватске. Између та два догађаја он је, 1807 године, уништио Дубровнику слободу и придружио га својим освојењима. Тако је овој малој републици насилно за увек сахраљена хиљадугодишња самосталност под којом се развијаху онако красни плодови на пољу привредном, културном, књижевном и научном.

Од свих тих наших и од других хрватских и словеначких земаља састави (1809—1811 г.) Наполеон посебну област: Илирске Покрајине. Његова је владавина над тамошњим нашим народом била врло значајна. Французи су и по осталој Јевропи разбијали па у многом и коначно разбили многе остатке средњега века, пробудили из дремежа духове и отворили народима ново доба, па је тако било и у „Илирији“. Они и Словене од Алпа до близу Бојане дигоше на ноге и изједначише е народима који су их дотле притискивали. Србима православним донеше слободу верску, за коју не знадоше под ранијим владавинама које су их у најбољем догађају само трпеле. Сад свак познаде да и православни Србин не мора бити подложен католику, јер

их Французи у свему изједначише. Тако је оно неколико,

Француских година оставило неизгладив траг на развитку свести и поноса онамошњих Срба.

po III O и