Srpski književni glasnik

КАРНЕВАЛ У ЦАРИГРАДУ. 255

тамо бавили или су писали на основу туђег приповедања. Ну и то мало већим делом је једнолико понављање, и то често сасвим невероватних ствари тако да слика добивена на основу само таких података јесте нетачна. Али што је тако е интимним животом Мусулмана — није HMHкако чудо, јер око заинтересованог Хришћанина није могло допрети до породице мусломанске, али је чудновато што тако исто мало података пма о животу Хришћана у Турској, а још понајчудноватије је што се та оекудица опажа и при самом упознавању живота Хришћана, који су живели у Цариграду, где их је био знатан број, с којима су долазили у додир путници и у опште етранци.

Ну, према другим подацима, о Цариграду сразмерно има највише, али еве што се рекло о подацима ове врете, вреди и за ове о Цариграду. То су већим делом први и општи утиеци путника и странаца, који се труде да хришћанском свету или својим сродницима и пријатељима. ојачају мишљење раније стечено читањем списа о Турцима или елушањем доживљаја појединаца. Сами пак писци тих података, будући одрасли у хришћанској средини, се предуверењем о опасности Мухамеданства по Хришћанетво, тешко су могли одолети урођеном осећању при самој помисли да пишу о Турцима, страшним непријатељима хришћанским. Зато у њиховим списима наилазимо на обично набрајање виђених предмета, или се описује тешки живот Хришћана. или сјајне свечаности, које су необичним карактером и раскоши привлачиле поглед путника, који у том богаству назираху тековину хришћанску, силом приграбљену, па под утицајем свега тога одаваху се сентименталном размишљању и јадиковању, што нам еве мало користи за упознавање прошлости туреке царевине, народа њој потчињених и прилика у којима су живели.

При такој оскудици података за интимну историју писмо Карла Зена, млетачког вице-баила на Порти, од 17. Фебруара 1524. год., јесте врло интересно, јер оно евојом садржином не само да допуњује оно мало поузданих података, за доба првих година владавине Сулејмана Величанственога, већ

23%